СРБИ У РУМУНИЈИ ПРЕМА ПОПИСУ СТАНОВНИШТВА И СТАНОВА 2002. ГОДИНЕ

Према укупном резултату пописа, Румунија је имала 21.680.974 становника (Та­блица 1). Од тога Румуни су предста­вљали 89,47751% а националне ма­њине 10,51353%.
Таблица 1
Укупни број становника

У укупном броју становника Срба је било 22.561 душа, односно 0,10405%.

Од националних ма­њина најбројнији су Ма­џа­ри и они предста­вљају 62,81% свих мањина. Срби заузимају осмо место, од­носно 0,99% од свих 19 засебно регистрованих мањина (Таблица 2).
Таблица 2
Структура националних мањина

Као закључак, у поређењу са резултатима пописа од 5. марта 1992. године, констатује се смањење укупног броја становника, али и још драстичније смањење броја припадника националних ма­њи­на.
У наредној таблици (Та­блица 4) приказано је синтезно стање српске мањине у Румунији према резултатима званичних пописа становника за раздобље 1930-2002. године.
Напомињемо да је попис из 1930. године био први званични попис становника по раз­гра­ничењу након Светскога рата 1914-1918, ура­ђен према науч­ним и ме­ђународним стандар­ди­ма дотич­нога времена, и његови се резул­тати узимају као ос­нова за сва каснија поређења.
При консултовању тих података треба имати у виду да у раздобљу 1930-1977. у обрасцима за попис није постојала засебна рубрика за Србе, већ су у истој рубрици уписивани Срби, Хрвати и Словенци (као конститутивни народи Кра­љевине Срба, Хрвата и Сло­венаца, потоње Југославије); зачудо, по не­ком аутоматизму то је задржано дуго чак и после Дру­гог светског рата.
Почев са пописом из 1992. године у упитницима за попис Срби имају засебну рубрику, и то је задржано и при попису 2002. го­дине, тако да су од тада резул­тати релевантни, али се суочавамо са дисконтинуитетом упо­ређења. Упоређење је, ипак, колико-толико могуће, јер су у дотичној пописној групи Срби увек представљали  85%.
Таблица 4
Срби, Хрвати и Словенци 1930 - 1977.

Опажа се нагли пад укупнога броја припадника ових нацио­налних мањина са просеком од око 1.500 особа на де­це­нију (у раздобљу 1930-1977. године укупни број спао је са 50.310 на 43.180 становника; опадање од 7.130 значи око 15%). Највећи пад забележен је између 1930. и 1956. го­дине, што свакако треба бар делимично приписати чињеници да се у међувремену десио и Други светски рат, па се објек­тивно могло очекивати да се број ста­новника умањи (то важи и за већинско, румунско станов­ни­штво).
Чињеница је да је 1992. године изјаш­ње­них Срба било 29.080, да би их за деценију ка­сније било само 22.561. То је нај­већи пад, 6.519 српских жи­теља мање, односно 22,47%. Мала је утеха што је и укупни број ста­новника Румуније за де­ценију 1992-2002. ума­њен за 1,1 милион, што је 4,83%.
Трагајући за узроцима опа­дања броја становника уопште, идентификовали смо:
- нагло опадање наталитета;
- негативни салдо миграције (како легал­не, тако и илегалне) у иностранство;
- асимилација (у случају на­ционалних мањина);
Ово демографско опадање до­вело је и до смањења броја становника по ква­драт­ном ки­ло­метру.
Графички приказ еволуције броја Срба, Хрвата и Словенаца у Руму­нији од 1930. до 1977, односно Срба од 1992. до данас (Графикон 1) предочава повећање стрмине пада са 1977. годином.
Таблица 5
Еволуција броја Срба, Хрвата и Словенаца у Румунији 1930-1977, односно Срба 1977-2002.

Из синтезе резултата пописа становника 2002. године (Та­бли­ца 6) произилази да Срби живе широм целе Румуније. Тачније, има их у свим жупанијама. Нај­више их је у Тимишкој жу­панији – 13.273 становника, а најмање у жупанији Ботошањ – свега један припадник српске ма­њине.
Таблица 6
Распоред Срба по жупанијама 2002. године

Дакле, на територији Румуније највише Срба (96,404% од укупног броја) живи у  Банату, и то у четири жу­паније: Тимиш (са 58,831% односно 13.273 Србина), Караш-Северин (са 26,958%, однос­но 6.082 Србина), Арад (са 5,394% односно 1.217 Срба) и Мехединц (са 5,221%, односно 1.178 Срба). Значи, у жупанији Ти­миш живи двоструко више Срба него у жу­панији Караш-Северин и више од половине укуп­нога броја становника српске националности у читавој Румунији.

Посебан је случај са главним градом Букурештом. Ту сада живи знатна српска
зајед­ница са 324 душe. И у међу­ратном периоду ту је, уз староседеоце Србе, живела југосло­венска колонија. Број Срба у Букурешту се увећао после Резолуције Ин­формбироа о стању у Комунистичкој партији Југославије, када је дошао талас политичких емиграната. Крајем двадесетог века, као последица грађанског рата на територији бивше Југо­славије, доселио се опет известан број ју­го­словенских грађана: неки у Темишвар, неки и у Буку­решт.
Ипак, средиште српскога становништва у Румунији остаје Банат, где је присутан од давнине у 56 места. У поређењу са претходним пописом, биланс је у 2002. години негативан за 51 од тих места. Највеће опадање бележи се у Темишвару (преко 1.300 душа), што је доне-кле нормално, пошто у граду на Бегеју (највећем “српском селу”) живи скоро трећина укуп-нога броја Срба у Румунији. Али нагли пад се збио и у више наших познатијих места, као Варјаш, Велики Семиклуш, Велики Семпетар, Дета, Кетфељ, Мачевић, Наћфала, Немет, Руд-на, Саравола, Свиница, Сока, Српски Семартон, Стара Молдава, Фенлак, Чанад, Ченеј итд.
Пораст броја Срба забележен је само у пет места: Арад, Лукаревац, Офсеница, Пожежена и Рекаш, и он укупно износи 136 душа, махом наших повратника из гра­дова или досељеника са села. Само у четири насеља Срби чине више од 80% од укупног броја становника: Белобрешка, Дивич, Краљевац  и Радимна.
У 32 насеља Срби чине мање од 20% од укупног броја ста­нов­ника.
У 28 насеља Срби чине мање од 10% од укупног броја ста­нов­ника (Таблицa 7), што предста­вља 50% од укупног броја на­сеља Баната где живе и Срби. Али бројна су места где Срби чине сада мање од 5%, а то су: Арад и Арад-Гај, Велики Се­ми­клуш, Кеча, Кнез, Мали Бечкерек, Мали Гај, Моно­штор, Надлак, Ов­сеница, Парац, Пе­чка, Рекаш, Ре­шица, Темишвар, Толвадија, Чаково, Чанад.
Уосталом то се очитује у Таблици 7.

Таблица 7
Упоредни преглед Срба по местима Баната

Изложено опадање броја Срба у Банату током 1992-2002. није условљено њиховим расељавањем широм Румуније, јер је и стање у читавој Румунији сасвим слично:
Таблица 8
Упоредни преглед Срба у Румунији

Нагло опадање српског ста­нов­ништва пропраћено је и демо­гра­фским старењем, пошто је због умањеног наталитета (све мање је деце до 14 година) порастао контингент особа старијих од 60 година.
Посебни проблем искрсава у већим местима где је број Срба ма­ли, а то су гра­дови или седишта општина. Ту су они удаљени једни од других, теже кому­ни­цирају и зато је процес однарођавања изразитији.
Занимљива је, међутим, еволуција бро­ја Срба у Темишвару (Таб­лица 9). Када су били најмање бројни, имали су највећи проценат у целокупном становништву града, а када су били најбројнији, имали су један од најмањих процената у целокупном становништву града.

Таблица 9
Срби у Темишвару

Вредност ове таблице је условна, јер се Темишвар као град ширио и укључивао приградска насеља, па је тако малтене при сваком попису имао друго подручје, те су као Темишварци пописивани Срби који су на претходном попису припадали некој засебној општини.
Неспорно је ипак да је до вртоглавог пораста броја Срба у граду на Бегеју дошло као последица развоја ин­дустрије, пропадања села због колективизације и стимула­тив­не ур­банизације. Цели овај при­лив догодио се, дакле, на ште­ту наших села, а никако не природним растом. У ствари, наглим пре­ласком зна­чај­ног дела српског живља из села у градове, дошло је до раз­бијања наше тради­ционалне сеоске заједнице. У новим сре­динама Срби нису успели да васпоставе чврсту мањин­ску заједницу, и то су били по­чеци претапања у већинско, ру­мунско окружење.
У наше доба су и у Темишвару у опада­њу, како у апсолутном броју, тако и рела­тивно. За десет година, у размаку од претпоследњега до последњега по­писа њихов број је умањен за 1.477 особа.
Таблица 11
Српско становништво према матерњем језику 2002. године

Али, с друге стране, такође према попису, српски језик није матерњи само Србима. Године 2002. свега 463 становника Румуније који нису Срби изјавила су да им је матерњи језик српски (Таблица 12). Међу њима нај­бројнији су Румуни, а то само потврђује закључак о природној асимилацији.

Таблица 12
Становници Румуније са српским матерњим језиком

Преглед према узрасту и полу (Таблица 13) састављен је расподелом пописаних Срба у 16 група, према старосним групама. Прва група обухвата децу од 0-4 године, а последња особе ста­рије од 74 године; остале групе имају распон од 5 година.

Таблица 13
Српско становништво према полу и узрасту 2002. године

Таблица 14
Срби према животној доби 2002. године

Графикон 2
Срби у Румунији по старосним групама и половима

Таблица 15

Српско становништво 2002. године способно дa рађа децу

Дакле, по способности за рађање деце, према међународним стан­дардима класифи­ка­ције, произилази да је мање од 30% припад­ника српске националне мањине (Таблица 15) теоретски било спо­собно да рађа 2002. године. Код женског пола овај је проценат још мањи: 26,61%, а то суштински утиче на наш наталитет.
Из летимичног прегледа школске спреме (Таблица 16) произилази да је велика већина Срба (98,47%) писмена. Са завршеном школом разних ступњева има их чак 94,56%. Најмање 10 разреда има 76,20% наших сународника. Го­дине 2002. високу наставу, од пописаних Срба, завршило је 1.839 особа (8,70%). У поређењу са осталим грађанима Руму­није, Срби у том погледу заузимају треће место (после Јевреја и Маџара).

Таблица 16
Српско становништво старије од 10 година према школској спреми

По половима, мушкарци су бројнији у категорији од про­фе­сионалне школе навише, а же­не од ниже гимназије наниже.
Од укупнога броја Срба у Ру­мунији 2002. године само је половина (49,74%) у брачном односу.

Таблица 17
Српско становништво према полу и грађанском стању

Приликом пописа станов­ни­ка 2002. године посебно су убе­лежене све Српкиње старије од 15 година. Оне су разврстане у две групе: е које су родиле живу децу и које нису ро­диле живу децу (Таблица 18). Свега је 7.689 Српкиња родило живу децу, а то је 73,81% од укупнога броја. Ове су жене родиле свега 13.793 живе деце, што би значило просек од 1.794 деце на 1.000 породица. Напомињемо да у категорији жена које нису рађале живу децу спадају све особе женског пола старије од 15 година, па и неудате. На хиљаду Српкиња долази 1.324 живе рoђене деце, што је знатно испод просека у Румунији.

Таблица 18
Српкиње старије од 15 година које су родиле живу децу

Ако пратимо број деце којe су родиле Српкиње појединач­но, велика већина (87,01%) има 1 или 2 детета; само 12,99% Српкиња родило је 3 или више детета; десеторо и више деце родило је свега 14 Српкиња.
Једна породиља родила је у просеку 1,8 дете, што је недовољно и за просту обнову, а камоли за проширену. Јасно је да је слаб наталитет један од основ­них фактора који угрожава био­лошки и физички опстанак Срба на овим просто­рима.

Таблица 19
Српско становништво према економској ситуацији

Домаћинства српског становништва

Најброј­нија су дома­ћинства са једном или две особе – чак 5.228 (55%), док домаћинства са више од пет особа једва прелазе цифру од 400 (4,3%).
Сва ова домаћинства разврстана су и према степену удоб­но­сти, односно површини соба по особи. Најброј­нија дома­ћин­ства – 5.852 – од­носно 61,62% имају 16 и више квадратних метара по станару. То је добро и знатно је изнад просека у држави. До 7,9 кв. м. повр­ши­не соба по особи има само 628 станара, односно 6,61% (Таблица 24).
Таблица 24
Преглед српских домаћинстава

Ако пак погледамо опрем­ље­ност наших домаћинстава (Та­блица 25) видећемо да је 6.291 домаћинство, односно 66,25% опремљено инсталацијама у ста­ну (просек изнад на­цио­нал­ног), док је само 13,18% станова без основне опремљености.

ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА

На претходним страницама покушали смо да прикажемо систематски најважније статис­тичке показатеље који се односе на српску мањину у Румунији према резултатима пописа ста­новника од 18. марта 2002. го­дине. Још једна таблица биће од користи за синтезни закључак.
Таблица 26
Српско становништво према узрасту и полу

Већина показатеља уклапа се у општи тренд карактеристичан за целу Румунију, махом и за Србију. Највише су забрињавајући показатељи који се односе
на старосну структуру и наталитет.
Израчунаћемо у наставку  и неколико синтезних показатеља.

1. Индекс старења, као однос становништва преко 60 година и становништва до 19 година:
а) За укупни број станов­ни­ка:
6.959 : 3.600 х 100 = 193,31%
б) За мушке:
2.817 : 1.885 х 100 = 149,44%
в) За женске:
4.142 : 1.715 = 241,52%
Показатељ је неповољан у сва три случаја: у просеку има скоро два пута више стараца од омладине (193,31%); још неповољ­нији је однос код жена, где на сваку девојчицу и омладинку долазе две и по старице (241,52 %). Закључак је исти: све мање младости међу Србима у Румунији.

Статистички преглед Епархије темишварске

Као прво, произи­ла­зи да је број верника у опадању, али не забрињавајуће, с обзиром на општи тренд опадања броја Срба у Румунији. Опада, такође, број крш­те­них и венчаних, а расте број умрлих.
1. Општа стопа смртности, као однос броја смртних  случајева и броја становника била је:
450 : 19.859 х 1.000 = 22,66‰
односно, на сваких 1.000 наших сународника умрло је 23.
2. Општа стопа наталитета, као однос броја рођења и броја становника била је:
159 : 19.859 х 1.000 = 8,01‰
односно, рођено је 8 деце на 1.000 становника.
3. Природни прираштај, као алгебарски збир броја рођених и броја умрлих:
159 - 450 = –291
негативан је, односно број умрлих знатно је изнад броја рођених (на три умрла, један рођен).
4. Стопа природног прираш­таја:
(159–450) : 19.859 х 1.000 = –14,65‰
изражено је неповољна, што би теоретски значило да нас за око 75 година више неће бити на овим просторима са одредницом: Срби.
Међутим, има ту и доста теоретских прет­поставки, пе се понадајмо да их живот неће све проверити, односно да ће наше живљење кренути и неким другим токовима.

ПРИЛОГ

Устав Румуније
(изводи)

Чл. 1 (1) Румунија јесте национална, суверена и независна, јединствена и не­дељива држава.
Чл. 4 (2) Румунија јесте заједничка и недељива отаџбина свих својих грађана, без разлике на расу, националност, етничко порекло, језик, вероисповест, пол, мишљење, политич-ку припадност, имовно стање или друштвено порекло.
Чл. 6 (2) Заштитне мере које држава предузима за очување, развијање и испо­љавање идентитета особа које припадају националним мањинама морају бити сходнe принципима једна­кости и недискриминације у односу на остале румунске грађане.
Чл. 7 Држава подржава учвршћивање односа са Румунима изван државних гра­ница и делује с циљем очувања, развијања и изражавања њиховога етничког, кул­тур­ног, лингвистич-ког и верског идентитета, уз поштовање законодавства државе чији су грађани.
Чл. 13 У Румунији, званични језик јесте румунски.
Чл. 25 (2) Сваком грађанину обезбеђено је право да сам одреди место становања или боравка у било ком месту државе, да емигрира или пак да се врати.
Чл. 29 (1) Слобода мишљења и гледишта, као и слобода верских убеђења, не могу се оградити ни на какав начин. Нико не може бити принуђен да прихвати одређено мишљење или да приступи некој верској идеологији противно својим убеђењима.
(2) Слобода свести је загарантована; она треба да се испољава у духу толеранције и реципрочног поштовања.
(3) Верске заједнице су слободне и организују се сходно властитим правилима (статутима), у законским условима.
(6) Родитељи или тутори имају право да обезбеде према сопственим убеђе­њима васпитавање малолетне деце за коју сносе одговорност.
Чл. 30 (7) Законом је забрањено клеветање државе и нације, подстрекавање на агре­сивни рат, на националну, расну, класну и верску мржњу, на дискриминацију, територијални сепаратизам или јавно насиље, као и непристојна испољавања која су у супротности са добрим моралом.
Чл. 40 (1) Грађани се могу слободно удруживати у политичке партије, у синдикате, у патронате и у друге облике удружи­вања.
(2) Партије или организације које се својим циљевима или делатностима за­лажу против политичког плурализма, принципа правне државе, суверенитета, интегритета или независности Румуније, неуставне су.
Чл. 54 (1) Приврженост отаџбини је светиња.
Чл. 57 Румунски грађани, страни држављани и апатриди треба да добронамерно користе уставна права и слободе, не угрожавајући права и слободе осталих.
Чл. 62 (2) Организације грађана који припадају национал­ним мањинама, које на изборима не добију потребан број гласова да би биле заступљене у Парламенту, имају право на једно посланичко место; у условима изборног закона. Грађани једне нацио­налне мањине могу бити представљени само једном орга­ни­зацијом.
Чл. 128 (2) Румунски држављани који припадају нацио­нал­ним мањинама имају право да се изражавају на матерњем језику пред судским инстанцама, у условима органских закона.